Karneval u Vrnjačkoj Banji na završnoj večeri
okupio 200.000 ljudi
Defile 47 kostimiranih grupa
 KRALJEVO
- Defileom učesnika „Vrnjačkog karnevala 2006“ na banjskoj promenadi
u subotu uveče završen je najšareniji deo te sedmodnevne manifestacije.
Ispred Spomenika vrapcu, zaštitnom znaku Vrnjačke Banje i bine sa
koje je vođen program, promenadom je pored okupljenih meštana i
turista, prodefilovalo je 47 karnevalskih grupa iz Makedonije, Bugarske,
Rumunije, Italije, Ekvadora i naših gradova.
U
raznovrsnim kostimima, svaka grupa imala je svoju priču propraćenu
odgovarajućom muzikom. Učesnici su pred binom nakratko zastajali,
„pričajući“ publici svojim kostimima, gestikulacijama, bravurama i
drugim veštinama, šta oni, u stvari, predstavljaju. Tako su u jednom
trenutku trg prekrile devojke „pahuljice“ koje su toplo letnje veče
pretvorile u zimu bacajući konfete, simbolizujući sneg. Momci i devojke iz Beograda, Novog Sada i Kruševca izveli su
kapoeru, brazilsku borilačku veštinu. Kraljevčani su se predstavili
latinoameričkim plesovima. Grupa vremešnih Vrnjčana predstavila je
publici pravu malu svadbu, sa svim pratećim elementima, dok je „mlada“
od oko 70 godina bila posebno pozdravljana. Takođe, u karnevalu su
učestvovale i brojne folklorne i plesne grupe poput malene argentinske,
ali maksimalno koloritne, sastavljene od samo trojice učesnika. Klovnovi, žongleri, karnevalske maske, ribolovci, ali i
ugostitelji domaćini prekrili su banjsku promenadu. Niko od učesnika
nije nastavio dalje bez aplauza posmatrača.
Više od tri sata trajala je karnevalska povorka u Vrnjačkoj
Banji. Iako se ovaj karneval održava tek po drugi put, organizatori
Turističko-sportski centar Kraljevo uz podršku Ministarstva za turizam,
trgovinu i usluge svojski su se potrudili da sve bude pod konac. Od
Gorana Aatanaskovića, menadžera karnevala, saznali smo da Vrnjčani
preferiraju lidersko mesto među karnevalskim gradovima jugoistočne
Evrope. Sudeći po broju učesnika i posmatrača, a bilo ih je oko
200.000, veoma brzo će ostvariti svoj san. Karneval u Vrnjačkoj Banji sinoć je završen koncertom Van Goga
na promenadi. Ovaj dogadjaj je tokom protekle nedelje bio ispunjen i
drugim brojnim događanjima koja su za cilj imala da gostima u srpskoj
kraljici banjskog turizma boravak učine što zanimljivijim.
D. Marković
Za mesec dana ubilo se deset Kragujevčana
Omča najčešći izbor
KRAGUJEVAC - Za šest meseci ove godine u šumadijskom okrugu
dogodilo se 20 samoubistava od čega 17 na području Kragujevca. Više
je nego alarmantno što je nakon 13. juna sebi prekratilo život trinaestoro
Kragujevčana, što ne pamte ni najstariji žitelji u gradu na Lepenici.
Dodaju
li se toj crnoj seriji još četiri pokušaja samoubistva uzimanjem
prekomernih doza lekova i skokovima sa nadvožnjaka i višespratnica,
nije teško izvesti zaključak da talas samoubistava preti da premaši
prošlogodišnji rekord kada je ruku na sebe diglo 56 Šumadinaca.
Prema rečima potpukovnika Gorana Janjića, načelnika Odeljenja
policijske uprave u Kragujevcu, finansijska kriza, beznađe, bolest,
depresija i samoća najčešći su razlozi za samoubistva. Pravi uzrok,
nikada se ne saznaje jer samoubice sa sobom u grob nose i tajnu o tome
šta ih je navelo da dignu ruku na sebe. Oproštajna pisma ostavile su
dve osobe tražeći „razumevanje od svojih ukućana“.
- Starosna struktura samoubica je šarolika. Više od dve trećine
su ljudi stariji od 50 godina, a bilo je i mladih koji su iznenadili
rodbinu, prijatelje i komšije. Zbog ljubavnih jada jedan mladić i
njegova devojka pokušali su da se ubiju, a jedan Kragujevčanin je to
učinio nakon gubitka posla - kaže Janjić.
Statistika govori da je najstariji samobica imao 80 a najmlađi
20 godina. Za omču se odlučilo njih 17 od kojih su 14 muškarci, za
potezanje obarača devet osoba i to sve muškarci, za davljenje u vodi
dvoje. Mesto izvršenja su, uglavnom, porodična kuća i dvorišta.
Dr Dragan Ravanić, psihijatar u kragujevačkom Kliničkom centru
kaže da je samoubistvo složen fenomen koji predstavlja nepopravljiv čin
ljudske drame. Prema njegovim rečima, samoagresiju podstiču siromaštvo,
besperspektivnost, gubitak volje za životom koji je božji dar, kao i
mnogi drugi faktori. Istraživanja pokazuju da uticaj imaju i klimatski
uslovi kakvi su vladali poslednjih mesec dana, kao i stresni hormon
kortizon. Većina mladih ljudi odluku donose na mah. - Samoubistvo je poremećaj kojim ozbiljno treba da se pozabave
država, zdravstvene organizacije i Crkva, za koju je to neoprostivi
greh. Tako ga i treba tretirati jer u istom čoveku su i žrtva i ubica -
pojašnjava Ravanić.
Arsenije Lukić
Muke Radivoja Vukadinovića
Kroz dvorište prolazi bulevar
 Radivoje
Vukadinović iz Trebinjske ulice 25 upozorava da će mu, ako se nastave
radovi na izgradnji potpornog zida na Bulevaru Medijana, biti odsečen
prilaz do kuće ali i da postoji velika opasnost i da se ona sruši
jer je već ugrožena dosadašnjim radovima. On tvrdi da je projektom
novog Bulevara Medijana koji vodi do istoimenog mosta u izgradnji
zanemaren položaj njegove kuće pa je tako isplanirano da potporni
zid prolazi na 1,4 metra od kuće!
-Projektant je, verovatno, zaboravio da postoji moja kuća za koju
imam legalne dozvole od 1980.godine. Obraćao sam se nekoliko puta
dopisima Direkciji za izgradnju grada Niša apelujući da se izvrši
korekcija plana i da se na delu ispred moje kuće smanje dimenzije
trotoara, biciklističke staze i zelenog pojasa za po pola metra
do dva metra kako bi potporni zid prošao na 4,4 a ne na 1,4 metra
od moje kuće. Tako bih zadržao ulaz u kuću a postojala bi i manja
opasnost od rušenja. Nije bilo razumevanja, radovi su stigli do
mog placa a već su se pojavile pukotine. Ko će da bude odgovoran
ako se sruši usled potkopavanja temelja? - veli on čija se kuća
nalazi prva na 50 metara od novog mosta. On napominje da je planom
predviđeno da njegova kuća ima pristup iz Trebinjske ulice ali da
planirana širina saobraćajnice od dva metra nije dovoljna i prolazi
kroz komšijska dvorišta.
Dragan Dimirijević, rukovodilac službe održavanja u Direkciji za
izgradnju grada i nadzorni organ u ovom projektu, tvrdi da je kuća
stabilna i da nema veće opasnosti od rušenja.
-Ako nas pusti da uradimo kao što treba - da za dva dana iskopamo
zemlju i betoniramo zid, kuća ne može biti ugrožena. Ako se radovi
započnu pa dođe do opstrukcije i budu prekinuti na duže vreme, onda
zaista može postojati opasnost. Vukadinoviću je ponuđeno da mu se
napravi i alternativni ulaz iz Nišavske ulice i radovi mogu da počnu
- objašnjava Dimitrijević. Vukadinović, bojeći se da obećanja ne
ostanu samo prazna priča, traži od Direkcije da se pismenim putem
obaveže da će mu izgraditi ulaz iz Nišavske ulice, ali da do sada
niko nije želeo da ga potpiše.
Branko Janačković
„Balkanikina“ posveta Tesli
 Na
spektakularnom koncertu Sanje Ilića i njegovog orkestra „Balkanika“
u čast Nikole Tesle održanom preksinoć u krugu Fabrike duvana -
„Filip Moris“ sve je praštalo kao u kakvoj muzičkoj laboratoriji.
Munje i gromovi sa razglasa, zarazni ritmovi čočeka i ciganske
muzike, divni ženski glasovi i nezaobilazni trubači „raspametili“
su nišku publiku. Poseban štimung koncertu davali su video-prikazi
Teslinog lika i citati njegovih misli sa razglasa, ulazak balerine
Milice Jelić na scenu u pesmi „Reka“, kao i ples momka i devojke
sa bakljama tokom izvođenja kompozicije „Ostrog“.
Prihod sa koncerta u čast 150 godina od rođenja naučnika „Filip
Moris“ namenio je Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla“.
O. M.
|
